Enterijer: Ambijent za zdravo odrastanje
Cilj uređenja prostora predstavlja način poboljšanja uslova življenja i oplemenjivanje okoline u kojoj radimo, družimo se, spavamo, dišemo. Kada arhitekta formira enterijersku kompoziciju za klijenta preuzima određenu odgovornost za funkcionalnost njegovog provedenog vremena i budućeg kvaliteta života u tom enterijeru.
Odgovornost je posebno velika kada se kreira prostor koji će direktno uticati na kvalitet odrastanja i razvoja dece. Pored toga što mora zadovoljiti osnovne funkcionalne, praktične i estetske uslove, dizajnirano enterijersko okruženje dece će direktno uticati na njihovo zdravo odrastanje.
Postavlja se pitanje da li je moguće kroz prostornu kompoziciju, izgled zidova, odabir boja i kvaliteta nameštaja stimulisati potencijale beba i malo starijih mališana? Na kom nivou su opažaji najmlađih? U kom dobu se već može pozitivno uticati na njih i doprineti njihovom svetu saznanja i spoznaje?
Dokazano je da deca u ranom dobu pokazuju sposobnost prepoznavanja apstraktnih simbola. Potrebno ih je uvesti u svet različitosti oblika, nijansi i boja – učiniti im prostor i okolinu interesantnijim za posmatranje i samim tim osigurati drugačije vizuelne doživljaje.
Uvođenje različitih elemenata i vizuelnih informacija u okolinu pozitivno će uticati na razvoj beba i njihove percepcije, što će se kasnije direktno odraziti na intelektualnu sferu života. Takođe, osnova zdravog odrastanja je izbor materijala kojim će se opremati njihov kutak ili soba. Prvenstveno je bitno da deca borave u prostoru koji će biti potpuno bezbedan za njih u vidu konstrukcije nameštaja i finalne obrade.
RASPORED NAMEŠTAJA: Kada se oprema soba za bebe, dispozicija nameštaja i broj komadnih elemenata biće uslovljeni ključnom funkcijom i objektivnim potrebama deteta. Roditelji će prilikom organizacije prostorije jasno definisati namenu iste – pored toga što će beba da spava u njoj, da li će to biti i primarno mesto za presvlačenje, dojenje i druženje s bebom. Prema tome će se određivati broj neophodnih elemenata u sobi – krevetac, komoda/sto za presvlačenje sa delom za odlaganje bebi kozmetike, orman za stvari i mesto-fotelja za hranjenje.
Prostor se mora organizovati praktično – da je sve nadohvat ruke roditeljima kada je presvlačenje u toku. Bitno je nameštaj pozicionirati tako da se krevecu jednostavno i nesmetano prilazi. Idealan položaj omogućava prilaz sa svih strana, ili sa tri – kada je uzglavlje naslonjeno na zid. Osim što bi roditeljima bilo olakšano kretanje i pristup detetu, otvorena vizura koju bi beba u tom slučaju imala podsticala bi je na razgledanje.
Akomodacija oka je vrlo bitan faktor koji će kasnije uticati na opažanje i koncentraciju. Međutim, neretko se desi da to ne dozvoljava gabarit prostorije ili pozicija vrata i zidova, pa se krevetac najčešće prislanja bočnom stranom uz zid. U bilo kojem slučaju, neophodno je da uzglavlje bude pozicionirano tako da dete vidi onog ko ulazi u sobu.
Krevetac se ne bi smeo smeštati direktno ispod prozora, iza vrata ili uz radijator. Svakako ne bi trebalo da bude okružen kabastim nameštajem. Kada nemaju preglednost, deca postaju nervozna i nezadovoljna. Za njih je bitno da su u centru zbivanja i da nemaju osećaj skučenosti.
PROSTOR TREBA DA “DIŠE”: Nakon definisanja osnovne dispozicije bitno je da prostor sobe ostane prohodan, da “diše” i nema stvari koje koče kretanje roditelja i uglove bebine vizure. Izbor materijala je najbitnija stavka. U opticaju moraju biti samo prirodni materijali. Potrudite se da kreirate opuštajuće okruženje sa akcentom na eko-proizvodima.
Najbolje bi bilo kada bi sve drvene površine bile premazane zaštitnom bojom i uljima koja nisu toksična. Kolevka od punog drveta sa eko završnim premazom logičan je i najbolji izbor. Nikako se ne sme uzeti u razmatranje ona sačinjena od univera, koji bi zbog hemijskog sastava veziva materijala bila štetna po bebino zdravlje. Rešetkasta ili segmentno otvorena struktura kreveca po funkcionalnosti prednjači u odnosu na one sa zatvorenim, panelnim stranama.
Dete voli da razgleda i doživljava stvari oko sebe, a sasvim zatvorene strane mu znatno uskraćuju tu šansu. Ako postoji mogućnost povoljna je varijanta izrade kreveca većih dimenzija, kako bi bio komotniji i pružao više prostora za pokrete. Samim tim – duže će služiti svrsi, pa će bez problema odgovarati i starijim bebama. Kolevke su atraktivne, deluju bajkovito, ali ih zbog gabarita brzo prerastaju. Stoga su kreveci ekonomičnije rešenje.
Funkcionalnost, udobnost i sigurnost su imperativi dečjeg nameštaja. Sve ivice moraju biti zaobljene, šrafovi skriveni, a montaža stabilna. Preporučuju se tople obloge podova. Tepisi bi trebalo da budu od prirodnih, nikako sintetičkih vlakana. Pamuk i vuna se najčešće koriste. Posebno će biti važno u periodu kada beba krene du puzi i igra se na podu. Tada će biti neophodno sakriti sve gajtane i kablove koji bi im mogli biti interesantni za “ispitivanje”.
Ako postoji mogućnost, za bebu opremite sobu koja će imati dovoljno prirodnog svetla, ali važno je da ono ne pada direktno na krevetac. Ako, ipak, ne postoji drugačija opcija, potrudite se da ublažite intenzitet direktnih sunčevih zraka draperijama ili zavesama od prirodnih materijala – pamuka ili lana. Kada je u pitanju izbor rasvete – kvalitetna centralna se svakako podrazumeva. Bilo bi dobro ugraditi potenciometre povezana sa prekidačem, budući da deci često smeta jako svetlo.
Razni šareni lusteri i igračke, visilice sa plafona privlačiće im pažnju i biti posebno zanimljivi, naročito ako bacaju interesantne senke po zidovima. Izbor ostalih izvora veštačkog osvetljenja je na vama – lampe na različitim pozicijama koje emituju prigušenu svetlost svakako su proizvodi koje bi trebalo uzeti u razmatranje. Idealne su za hranjenje i presvlačenje pred spavanje ili kada po bebinom “pozivu” ustajete u toku noći. Ambijentalno osvetljenje je diskretno i stvara ugodnu atmosferu, pri kome se beba neće sasvim razbuditi.
ŠARENILO ISPRED JEDNOLIČNOSTI: Dobro promislite i pametno odaberite nijanse i boje. Pored raspoloženja, koje je u konkretnoj vezi s njihovim uticajem, za bebe je neophodno posmatranje likovnih odnosa i sa drugog aspekta – zidna grafika mora biti stimulativna i podsticajna. Bitno je koristiti boje koje nisu toksične, kako ne bi bilo štetnih isparenja u detetovoj blizini. Različite forme i oblici privlačiće njihovu pažnju, i pozitivno uticati na prirodnu radoznalost.
Detalji i kontrasti savršen su izbor, nezavisno od toga da li se radi o tapetama, prugama ili aplikacijama, stikerima na zidu. Naglašavanje velikih površina bojenim kontrastima zna biti kontraproduktivno, stoga je bitno da se roditelji pouzdano informišu o psihološkom uticaju pojedinačnih pigmenata pre dizajniranja zidova. Ako se odlučite za tu varijantu, vodite računa o komplementarnosti tonova i njihovom doziranju. Uvek je sigurna varijanta ako se odlučite za podlogu u pastelnoj, na koju se mogu aplicirati detalji u osnovnim bojama. Oni mogu predstavljati geometrijska tela ili asocirati na određene oblike iz prirode. Mogu biti samo jednostavni crteži koje sami roditelji mogu nacrtati.
Velika greška je stereotipna, gruba podela boja na one “za dečake” i “za devojčice”, pa se tako plava i roze usvajaju kao opcije, najčešće u svetlim tonovima. Alternativa leži u svim divnim, veselim nijansama, koje će delovati razigrano, otvoreno i živo. Jednoličnost i jednoobraznost nisu ono što je vašoj bebi potrebno. Da bi je pravilno vizuelno stimulisali, u njenom bliskom okruženju neophodno je igrati se i različitim intenzitetima i tonovima jedne boje. Na primer – ako se na zidu pojavi krug čiji će centar biti svetložute boje, koja će se menjati u intenzivniju, da bi na periferiji završila jarkožutom – stvoriće se utisak treće dimenzije koji će detetu postati zanimacija za posmatranje. Kreativnim detaljima svojoj deci možemo dati pravo malo bogatstvo i od malih nogu podsticati njihov svet opažanja i spoznaje.
AUDITIVNA STIMULACIJA: Pored vizuelne, predlaže se i auditivna stimulacija. Istraživanja su potvrdila da deca kojima se pušta kvalitetno komponovana muzika brže napreduju, imaju bolju motoriku i bolju koordinaciju. Dokazano je i da se poboljšavaju sposobnosti za ranije i lakše razvijanje složenijih jezičkih struktura kod dece kojima su roditelji redovno puštali klasičnu muziku. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona utiče na snaženje memorije i koncentracije. Muzikom roditelji mogu podstaći intelektualni razvoj deteta i uvećati njegove buduće kapacitete za učenje.
Ukoliko zbog kvadrature doma ne postoji mogućnost za opremanje odvojene bebine sobe ili, pak, roditelji žele da im je novorođenče što bliže, najbolje je taj specifični kutak prilagoditi detetu likovnim detaljima i rasvetom. Krevetac se tada najčešće smešta uz roditeljski krevet na rastojanju koje je dovoljno da mu se komotno priđe, a da dete nesmetano vidi roditelje i oseća njihovu blizinu.
Psiholozi s razlogom ističu kako je okruženje dece u kojem rastu bitno za njihov kompletan razvoj, dok su naučnici u mogućnosti da protumače ključne faktore koji uslovljavaju razvojne specifičnosti i uticaje. Utvrđeno je da beba dolazi na svet pripremljena za apsorpciju različitih iskustava i prihvatanje različitih stimulacija. Bogato iskustvo stvara bogatu bazu podataka koja će uticati na kvalitetno odrastanje i formiranje ličnosti.
Roditelji bi trebalo da svom detetu omoguće brojna iskustva koja će podstaći intelektualni razvoj deteta, a kod najmlađih ćemo to postići okružujući ih raznovrsnim oblicima elemenata, odnosa, formi i boja čime ćemo njihov prostor učiniti malom riznicom likovnog bogatstva.
PIŠE Jelena Manojlović, dipl. arhitekta unutrašnje arhitekture
FOTO DOM INFO
