Žele li žene druge muškarce?
Svi smo odgajani sa pretpostavkom da je brak monogamna institucija, međutim Den Savidž, stručnjak za ljubav i seks,opovrgava tu činjenicu.
“Greška koju heteroseksualci prave je nametanje monogamije muškarcima, a od njih se to nikad nije očekivalo. Oni su imali konkubine, ljubavnice i prostitutke, dok nije odlučeno da brak treba da bude zajednica u kojoj se poštuju jednakost i fer pravila.
Feministička revolucija, koja se sa ženskih prava proširila i na muška, nekako je dovela do zatvaranja tog ventila u kojem su muškarci uživali i brak je postao katastrofa,” rekao je Den Savidž.
Tokom istorije izgleda da monogamija nije bila toliko važna, kao što je danas slučaj.
Edvard VII, kralj Engleske, imao je mnogo ljubavnica: njegova žena, kraljica Aleksandra, je bila svesna toga, ali se nije bunila. Čak se i u Bibliji spominju konkubine Davida i Solomona; da ne spominjemo kulture koje se cele baziraju na poligamiji.
Interesantno je zapitati se da li bi žene dozvolile muževima da imaju ljubavnice, ako bi i one imale pravo na isto. U idealnom svetu pripadnici oba bola bili bi slobodni da švrljaju sa strane ili ne; kako god se dogovore da njihova veza treba da funkcioniše.
Međutim, problem sa seksom je što nije jednostavan: ako vaša žena spava sa nekim drugim, možete se osećati ljubomornim ili izdanim. Znanje da i vi možete da odete i uradite isto sa ljubavnicom, vam verovatno neće pomoći da se osećate bolje.
Ta situacija, pritom, potpuno, deromantizuje ideju braka. Ako osobe u braku mogu da spavaju sa bilo kim ko, onda brak označava više praktičnih aranžmana: neko sa kim će se kupiti kuća, neko sa kim će se podizati deca…Ali možda to i ne mora da bude loša stvar.
Dakle, evo pitanja za dame: da li biste imale afere, da je to društveno prihvatljivo?
Kada bismo se vratili 100 godina unazad, mogle biste da imate ljubavnike i afere, baš kao i vaš muž ili dečko; da li biste želele to?
Nisam sasvim sigurna u to da bi u puno brakova takva formula imala uspeha. Ali sam potpuno sigurna da ima kod mene. Razvedena od svoje 35 godine sama odgajam svoje troje dece, sama izdrzavam sebe i njih i ta finansijska nezavisnost se prosirila i na druga polja: emotivnu i socijalnu nezavisnost. Sto sa sobom donosi sledece: Imam predivnu emotivnu vezu sa muskarcem sa kojim iz prakticnih razloga ne mogu da ostvarim zajednicki zivot (zivimo u dve udaljene zemlje), vidjamo se prema mogucnostima(jednom u dva-tri meseca) iako komuniciramo svaki dan. Obojemo imamo potpunu slobodu da izlazimo, vidjamo se i ostvarujemo veze sa drugim osobama. Ne razmenjujemo detalje, te veze traju od nekoliko sedmica do godinu-dve. Ja nemam nikakvu potrebu da sa nekim od njih osnivam zajednicki zivot i ovako mi fantasticno dobro. Sada, sa svojih 48 godina, mogu da kazem da sampronasla fantasticnu formulu koja mi najbolje odgovara. Zelim svakome da moze sam da odlucuje i da pronadje osobu sa kojom moze da se dogovori da li zeli monogamnu ili poligamnu vezu i da se obo u tome dobro osecaju. Pozdrav