Srce na vrućini
Istraživanja su pokazala da više od petine populacije čine meteoropati, osobe
koje teško podnose vremenske promene i kod kojihone izazivaju nastanak ili
pogoršanje već ranije prisutnih bolesti.Ipak, najčešće se organizam dobro
prilagođava letnjim vrućinama, ali ponekad mogu nastatii vrlo neprijatne i po
život opasne komplikacije, posebno kada je reč o srcu i krvotoku.
Prema meteorolozima, letnje vrućine počinju kada temperatura vazduha pređe
30. podeljak, ukoliko premaši 35. reč je o vrlo vrućem vremenu, a iznad 40.
stepeni – nastupile su tropske vrućine. Najviše žarkih dana u godini je u julu i
avgustu, ali poslednjih decenija pridružuju im se i juni i septembar. Visoka
temperatura se još teže podnosi ukoliko je i vlažnost vazduha povećana, budući
da zagrejan vazduh vezuje više vodene pare.
Subjektivni osećaj toplote takođe zavisi i od vlažnosti. Na temperaturi od 30
stepeni i relativnoj vlažnosti od 40 odsto, organizam ima osećaj kao da je
spoljašnja temperatura 34 stepena. Ukoliko je vazduh zagrejan na 30 stepeni i
sadrži 60 odsto vlage, oseća se toplota kao da je 39 stepeni. Na 30 stepeni i
vlažnosti vazduha od 90 odsto doživljaj toplote je isti kao da je temperatura 46
stepeni!
Oba činioca, toplota i povećana vlažnost podjednako nepovoljno deluju na rad
srca, budući dakod zdravih osoba u takvim klimatskim uslovima srce mora da radi
dvostruko i trostruko većom snagom. Naročito ispašta srce gojaznih, jer svaki
kilogram masnog tkiva ima oko 800 metara krvnih sudova. Da bi srce u takvu
cirkulaciju upumpalo ili iz nje izvuklo krv, mora da radi višestruko većom
snagom – podseća kardiolog prof dr. Dragoslav M. Avramović.
Organizam ipak nije toliko bespomoćan, ističe naš sagovornik. Mehanizmi
adaptacije pokušavaju da pomognu srcu preraspodelom krvi. Ona se povlači iz
unutrašnjih organa i mozga i odlazi u perifernu cirkulaciju, kožu i potkožna
tkiva iz kojih je srcu lakše da je izvuče. Zbog ove preraspodele krvi najviše
trpi mozak jer ne dobija dovoljno hranljivih sastojaka i kiseonika, a to stanje
se subjektivno ispoljava kao slabost, nesvestica ili vrtoglavica.
Tri zlatna pravila
Srčanim bolesnicima ne prija ni previše toplo ni previše hladno vreme,
naglašava prof. Dr Avramović. Nepovoljno dejstvo toplote najviše osećaju osobe
srednjeg i starijeg životnog doba, budući da je tada suženje malih krvnih sudova
srca i najčešće. Ta suženja nastaju taloženjem kalcijuma i zato su takvi krvni
sudovi kruti, a na toploti se ne mogu proširiti.
– Preraspodela krvi obavlja se i u srcu tako da se iz suženih krvnih sudova
obilaznicama (kolateralama) preliva krv u zdrave krvne sudove, pa tkivo koje oni
ishranjuju dobija još manje krvi. Stanje srca se ovakvom raspodelom pogoršava, a
ponekad se komplikuje i infarktom – navodi prof. dr Avramović nepovoljno
delovanjetoplote na srce.
Smatra se da tri zlatna pravila štite srce, dodaje prof. dr Goran Rađen iz
Poliklinike „Intertim”: uzimati što više tečnosti, boraviti u dubokoj hladovini
koliko god je to moguće i izbegavati veće fizičke napore.
Gubitak tečnosti i minerala, toplota i nepravilan rad srca mogu da izazovu i
poremećaj ravnoteže elektrolita i kalijuma ćime se i na taj način povećava rizik
od infarkta na tropskim vrućinama.
– Srcu se na visokim temperaturama može pomoći uzimanjem tečnosti. Međutim,
srčani bolesnici ne bi trebalo da uzimaju ledenu vodu i to odjednom u velikim
količinama, jer jednjak prolazi iza srca i moguće je da se prolaskom vode ono
toliko rashladi i dođe do srčanog udara. Ovim bolesnicima preporučuje se dosta
blago rashlađene tečnosti koja se uzima stalno i pomalo. Ishrana se leti sastoji
od dosta voća i povrća koje sadrži kalijum i koji se ne može predozirati
uzimanjem ovih namirnica, što nije slučaj kada se ovaj mineral uzima samostalno
u obliku preparata.
Korigovati terapiju
Opreznost nalaže da na visokim temperaturama bolesnici koji tokom čitave
godine uzimaju lekove za širenje krvnih sudova smanje dozu u konsultaciji sa
lekarom, a takođe i osobe koje uzimaju diuretike. U suprotnom, može doći do
naglog pada krvnog pritiska, nesvestice čak i do gubitka svesti, naglašava dr
Avramović.
Redovno uzimanje pravilno doziranih lekova je neophodno na tropskim
vrućinama, saglasan je i prof. dr Goran Rađen. Žegu i sparinu posebno teško
podnose hronični srčani bolesnici, kojima visoke temperature pogoršavaju
simptome osnovnih bolesti. Najteže je osobama koje pate od kardiovaskularnih
bolesti, angine pektoris, visokog pritiska, bubrežnim bolesnicima i pacijentima
koji su preležali infarkt miokarda. Za njih je jako važno da se pridržavaju mera
zaštite od vrućina i da se ne izlažu preteranom naporu, jer to može da pogorša
bolest. Hronični srčani bolesnici, zbog tropske temperature i vlažnosti vazduha,
imaju osećaj kao da „dišu na škrge”.Upozoravajući simptomi da srce popušta zbog
vrućine su otežano disanje, bol u grudima, konfuznost, slabost, vrtoglavica ili
se grčevi pogoršaju ili ne prolaze.
– Kod bolesnika sa suženim aortnim zaliskom (aortnom stenozom) može doćido
pojave angine pektoris, a u najgorem slučaju i do infarkta miokarda. Prekomerno
i neumereno izlaganje toploti i suncu, inače, značajno povećava rizik za infarkt
srca imoždani udar od kojih umire čak dve trećine svetske populacije. Pojavi
srčanih oboljenja i infarkta miokarda, uz visoki krvni pritisak, dijabetes,
pušenje, prekomernu telesnu težinu, naslednu osnovu, fizičku neaktivnost i
izloženost hroničnom stresu, podložniji su u ovakvim vremenskim uslovima
muškarci – navodi prof. dr Rađen.
Šta prija srcu
Šta još mogu da učine srčani bolesnici u takvim klimatskim uslovima? Naši
sagovornici savetuju često rashlađivanje vodom i drugih otkrivenih delova tela.
Oni koji se leti rashlađuju klima-uređajima trebalo bi da ih tako regulišu da se
temperatura u prostoriji razlikuje od spoljašnje za pet ili šest stepeni. Ako je
razlika veća od deset stepeni, rashlađivanje je nepovoljno za srce i krvotok,
jer bolesno srce ne može brzo da se prilagodi, bez obzira da li se izlazi sa
hladnog na toplo i obrnuto.
Osim toga, kao što je već naglašeno pregrejano telo iziskuje veću srčanu
snagu. Srčani bolesnici i starije osobe ne bi trebalo da precenjuju svoje
sposobnosti. Sposobnost srca tokom telesnih napora u sedamdesetogodišnjaka je za
polovinu manja nego u dvadesetogodišnjaka. Ako osoba u sedmoj deceniji naglo
bude opterećena na toploti fizičkim ili psihičkim naporom, to može izazvati
naglo popuštanje srca, vrtoglavice i gubitak svesti.
Međutim, upozorava prof. dr Avramović, stanje krvnih sudova često nije u
skladu s godinama, kod nekih krvni sudovi stare brže, kod drugih sporije, a niko
bez posebnih merenja ne zna koliki su kapaciteti srca i krvnih sudova na
napor.Srčani zamor i kapaciteti se mogu povećati pravilnim i kontrolisanim
fizičkim aktivnostima, najbolje u prirodi, dok neadekvatni napor može da bude
poguban jer iscrpljuju srce i krvne sudove, Svako treba da oslušne granice svog
organizma i da tog trenutka stane, da se ne takmiči sam sa sobom, kao oni koji
pregrejani ulaze u duboko more i naglim skupljanjem krvnih sudova izazovu sebi
infarkt.
Šta prija srcu? Odlazak na umerenu visinu do 800 m gde organizam pojačano
proizvodi crvena krvna zrnca može povoljno delovati na srce, jer ga eritrociti
snabdevaju sa dovoljno kiseonika. Loša krvna slika kod anemičnih je razlog što
njihovo srce teže podnosi toplotu i napore jer se manje snabdeva kiseonikom.
