Škripanje zubima, kašljanje ili buncanje …
Svaki čovek, tvrde naučnici, prespava trećinu života, ali oni još ne znaju zašto: da li je san neophodan našem organizmu, ili je to najveća greška koju je evolucija ikada napravila.
Najčešće pretpostavke su da spavanje odmara telo i mozak, međutim, tokom sna uštedimo svega 120 kilokalorija, isto kao i kada bismo neko vreme budni leškarili. Zabluda je i da se mozak odmara u snu, naučnici su otkrili da je naš centralni nervni sistem aktivniji dok spavamo nego kada smo budni.
Nespavanje se, bar kako tvrde pojedini stručnjaci, ne odražava loše na ljude. Tako je jedan srednjoškolac iz San Dijega ostao budan 11 dana i ništa mu se nije loše desilo.
Zašto, dakle, spavamo?
– Moja pretpostavka je da se u snu brišu svi nevažni detalji koje smo primili u budnom stanju i da je to osnovna funkcija spavanja – kaže dr Slavko Janković sa Neurološke klinike u Beogradu, jedan od naših najpoznatijih stručnjaka za ovu oblast. On objašnjava koji su najčešći poremećaji spavanja.
Bolesti spavanja su možda najčešće u biološkom sistemu čoveka, skoro da nema toga ko nije osetio nesanicu, hrkao u snu ili nakratko prestao da diše. Nesanice se leče tako što čovek dovede svoj život u red, eliminiše stresove, pravilno se hrani, ako je neophodno uzima i lekove, a pomoću specijalnog aparata koji se stavlja na nos leče se poremećaji disanja i hrkanje.
Mesečarenje, narkolepsija i apnea
Za razliku od nesanica, hipersomnija je bolest preteranog spavanja, pacijent prespava 12 i više sati, probudi se, jede, pa opet zaspi.
Parasomnije su bolesti ili neželjena ponašanja tokom spavanja, kao što su škripanje zubima, kašljanje ili pričanje u snu. To su bezopasni poremećaji, ali postoje i oni opasni, kao što je mesečarenje, i poremećaji spavanja u REM fazi, kada smo u dubokom snu.
Postoje dve velike grupe parasomnija: jedne se javljaju tokom spavanja, a druge dok sanjamo. Možemo reći da čovek poznaje tri stanja svesti: budnost, spavanje i san, tako da na neki način vodimo trostruki život.
–Više od 80 odsto ljudi makar jednom je iskusilo šta znači kad ne možete da zaspite. Oko 30 odsto njih trpi zbog čestih nesanica. To je veliki problem jer ljudi voze kola, rade na mašinama pa mogu da nastradaju. Zato nesanice, ako ne prođu same od sebe, treba lečiti – kaže dr Janković.
Naš sagovornik ističe da od poremećaja disanja u spavanju patišest odsto muškaraca i tri do četiri odsto žena, i to uglavnom zbog gojaznosti. Američki naučnici su dokazali da prestanak disanja u snu (apnea) predstavlja rizik za visok pritisak, šlog i šećernu bolest. Opstruktivna apnea se javlja kod gojaznih ljudi kod kojih dolazi do zatvaranja disajnih puteva, pa za jednu noć mogu čak 300 do 500 puta da ostanu bez vazduha tokom sna.
Narkolepsija je preterana pospanost, ona bi se mogla opisati i kao napad spavanja i ne treba je mešati sa padavicom. Dešava se da čovek priča i odjednom, u pola rečenice zaspi, pa tom prilikom može i da se povredi ako se skljoka sa stolice, ili sklizne na pod.
Mesečarenje ili somnabulizam je težak poremećaj od koga pati oko 30 odsto dece i odraslih.
Mesečar u toku spavanja ide po kući, u stanju je da otvori vrata, izađe na ulicu, na autoput i tako ugrozi svoj život. Ovi bolesnici nemaju sposobnosti o kojima narod govori da se sami spasavaju, naprotiv, pre bi se moglo reći da su nespretni, kod njih je deo mozga koji je odgovaran za motoriku budan, a deo mozga koji je zadužen da misli je uspavan, tako da su konfuzni i zbunjeni. Obično se u bolnicama a i u kućama zbog mesečara stavljaju rešetke na prozore da ne bi išetali napolje. Inače, posle 18. godine mesečarenje kod mnogih prestaje. Samo mali procenat njih i u starijem dobu (tri do četiri procenta) pati od somnabulizma.
Silovanje u snu
U takozvanoj REM fazi, neki ljudi kad sanjaju reaguju tako što san doživljavaju kao stvarnost: ustaju, jure, bore se, beže, pa neretko mogu i da povrede nekoga, ali i da se sami povrede – da udare u vrata ili nameštaj. Neki sami sebe vezuju za krevet da ne bi odlutali, i za razliku od mesečara, sećaju se šta su sanjali.
Ovaj poremećaj, po rečima dr Jankovića, pogađa muškarce posle pedesete. Normalni ljudi su paralizovani u REM fazi spavanja, ali oni sa poremećajem mogu da se kreću, pa je tako jedan čovek prebio ženu u sobi dok su spavali. Sanjao je da su šetali pored reke i da su ih neki ljudi napali, a on je, u želji da je zaštiti, zapravo povredio.
„Morao sam da branim svoju ženu!”, objasnio je docnije.
Da džentlmenstvo i poremećaj spavanja ne idu zajedno svedoči više neveselih primera. U SAD se 1987. godine desio slučaj kada je mesečar ubio taštu i skoro zadavio tasta, ali je prošao bez zatvorske kazne jer se somnabulizam smatra stanjem poremećene svesti, odnosno vrstom duševne bolesti.
Patologija spavanja je odgovorna za najneverovatnije događaje koji se godinama prepričavaju.
Takav je bio slučaj jednog Nišlije, koji je zaspao tokom pljačke advokatske kancelarije, a ista nesreća zadesila je i nekog Zagrepčanina kada je upao u administrativnu zgradu gradskog groblja. Narkolepsija je unesrećila i izvesnog Japanca kad je provalio u privatnu kuću, ali ga je iznenadan napad sna prikovao za krevet do dolaska policije.
Mesečari mogu da upadnu u mnogo ozbiljnije nevolje, pa čak i da izgube život, ako padnu sa krova neke višespratnice, ali ipak najneverovatniji slučaj desio se pre nekoliko godina u engleskom gradu Jorku, kada je izvesni Džejms B. optužen da je u snu počinio silovanje. Sud ga je oslobodio krivične odgovornosti, budući da je utvrđeno da je nesretnik od svoje trinaeste godine patio od mesečarenja.
——————————–
Naučna otkrića
Za odmor je u proseku potrebno između sedam i po i osam sati spavanja. Više ili manje od toga je škodljivo, mada su poznati i takvi primeri. Obično talentovani ljudi spavaju manje. U snu su se dogodila i neka naučna otkrića, recimo, Fridrih Kekule je šest ugljenikovih atoma spojio u prsten: video je u snu zmiju koja grize svoj rep i shvatio da šest atoma mogu da budu poređani u obliku cikličnog prstena, a izum je dobio naziv benzenska struktura.
Mendeljejev se u snu setio da u periodičnom sistemu elemenata postoje prazna mesta naprosto jer svi elementi tada još nisu bili pronađeni. Šivaća mašina je takođe „izum sa jastuka”, kompozitor Đuzepe Tartini je violinsku sonatu komponovao u snu, a pisac Stivenson je koncipirao neke delove „Dr Džekila i mister Hajda” takođe u snu.
