Visoka cena preplanulosti
Upozorenja o štetnosti sunčanja, koja stručnjaci svake godine ponavljaju, malo koga mogu da odvrate od odlaska na godišnji odmor u vrele predele ili u solarijum. Iako preplanula koža izgleda zanosnije, malo ljudi razmišlja o tome šta koža “preživljava” izložena vrelini sunčevih zraka.
Pogotovo, ako je išarana mladežima, koji od sunca i vreline mogu i da se uzjogune. Na ovo upozoravaju i stručnjaci Nacionalnog tima Euromelanoma, a povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma, koji se svake godine obeležava 16. maja.
Na nedavno održanoj konferenciji za novinare prof. dr Ljiljana Medenica, predstavnik „Euromelanoma“ Evrope za Srbiju, istakla je važnost kampanje „Euromelanoma“ i šta ona sve podrazumeva. „Euromelanoma“ je panevropska, humanitarna, preventivna kampanja protiv raka kože koju kod nas organizuje Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Evropskom akademijom za dermatologiju i venerologiju, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije.
- Kampanja, pod sloganom „Spasite svoju kožu“, daje priliku stanovništvu da jedan dan u godini ima besplatni dermatološki skrining pregled za karcinom kože. Besplatni pregledi biće organizovani za građane koji se putem telefona 0800 – 222 – 888 budu javljali od 9. do 13. maja, od 8 do 20 časova. Cilj kampanje je da se svi pregledani pacijenti kod kojih postoji sumnja na karcinom kože u ranoj fazi upute na dalje lečenje. Cilj kampanje je, takođe, i da se otkriju osobe sa melanomom ili drugim oblicima karcinoma kože u ranom stadijumu, ali i osobe sa rizikom za obolevanje od ovih tumora – naglasila je dr Ljiljana Medenica.
Kampanja se organizuje jer učestalost javljanja karcinoma kože, melanoma i nemelanomskih malignih tumora u poslednje tri decenije raste svuda u svetu. Procene govore da će u ovoj godini od malignog melanoma oboleti oko 54.000 ljudi u Evropi, a 130.000 u svetu. Pri tom, svake godine od malignog melanoma umire oko 37.000 obolelih širom planete, dok je broj novoobolelih između tri i sedam procenata.
- Nemelanomski maligni tumori kože, odnosno bazocelularni i spinocelularni karcinom, predstavlja najčešći oblik zloćudnih bolesti kože. Stopa javljanja ubrzano raste i dvadeset puta je veća od javljanja melanoma, inače najsmrtonosnijeg malignog tumora kože. Podaci govore da se svake godine širom sveta dijagnostikuje više od trinaest miliona novih slučajeva nemelanomskih malignih tumora. Na sreću, ove karcinome možemo lako da lečimo, tako da čak 99 odsto obolelih posle lečenja preživljavaju.
Što se tiče melanoma, sa njim je sasvim druga priča. Štetni efekti UV zračenja koje potiče od sunca ili veštačkih izvora, kao što su solarijumi, presudni je faktor rizika za njegov nastanak. S druge strane, melanomu su najpodložnije osobe sa svetlom kožom i svetlim očima, koje lako pocrvene i izgore na suncu, a nikada ne potamne. U grupu rizičnih spadaju i osobe sa puno mladeža. Na ovaj oblik zloćudnog tumora treba da obrate pažnju i svi oni koji su imali opekotine, posebno u detinjstvu i adolescenciji, ali i one osobe kod kojih je već neko od članova porodice imao melanom.
Dr Ljiljana Medenica podvlači da se melanom može javiti u bilo kom uzrastu, ali da je u detinjstvu izuzetno redak. Na globalnom nivou podjednako je zastupljen i kod žena i kod muškaraca.
- Glavni uzrok porasta učestalosti u poslednjim decenijama, objašnjava dr Ljiljana Medenica, krije se u promeni ponašanja na suncu. Veća popularnost aktivnosti na otvorenom i intenzivnije sunčanje, uz istanjen ozonski omotač, dovelo je do preteranog izlaganja UV zračenju. Mnoge osobe preplanulost kože smatraju simbolom atraktivnosti i dobrog zdravlja, mada je preplanulost često znak oštećenja izazvanog UV zracima. Međutim, nikako ne treba zanemariti prednosti koje donosi izlaganje suncu. Sunce čini da se osećamo dobro i neophodno je za našu telesnu i psihičku stabilnost. Sunce je glavni izvor UVB zraka, koji našem organizmu omogućava proizvodnju vitamina D3, neophodnog za širok dijapazon pozitivnih efekata na naše zdravlje. Ovaj vitamin je neophodan za izgradnju kostiju, on pojačava snagu našeg imunog sistema, smanjuje rizik za bolesti srca i bubrega, povišenog pritiska, dijabetesa i karcinoma. Nedavno je otkriveno da se vitamin D receptori nalaze u skoro svim ćelijama organizma, iz čega je izveden zaključak da ima značajne i mnogobrojne fiziološke efekte.
Ali, ukoliko se telo dugotrajno izlaže delovanju sunca, bez poštovanja ijedne preporuke, epilog priče može biti sasvim drugačiji. Dugotrajno izlaganje UV radijaciji dovodi do pojave karcinoma kože i njenog ubrzanog starenja. Dovodi i do supresije, odnosno slabljenja imunog sistema, kao i do bolesti oka, od kojih je najpoznatija katarakta. Zato je vrlo važno da se napravi ravnoteža između rizika koji sobom nosi nedovoljno ili prekomerno sunčanje.
Dr Ljiljana Medenica naglašava da još nije postignuta saglasnost oko optimalne dužine izlaganja suncu i izbegavanje rizika koji ugrožavaju zdravlje. Nije poznato ni da li preporučena dužina izlaganja tokom vremena ipak dovodi do rizika za razvoj karcinoma kože. Stručnjaci smatraju da ograničeno izlaganje sunčevim zracima kože lica, nadlaktice i šaka, nogu ili leđa, bez antisolarnih kremova, a za vreme dnevnih aktivnosti, zdravim osobama obezbeđuje zadovoljavajuće količine vitamina D tokom cele godine. Ograničeno izlaganje traje od pet minuta do pola sata, dva puta nedeljno između deset i petnaest časova, ističe se u preporukama stručnjaka.
Međutim, u kontinentalnim klimatskim uslovima sinteza vitamina D posebno je smanjena od novembra do februara. Da bi organizam i u tom periodu uspeo da se snabde dovoljnim količinama ovog vitamina treba jesti ribu, kao što je losos i haringa, ali i džigericu, jaja, mleko i margarin. No, uprkos važnosti koju sunce ima u sintezi vitamina D, izlaganje kože UV radijaciji treba ograničiti, jer u suprotnom može doći do opekotina, starenja kože i rizika za razvoj karcinoma kože. Može i da se trajno ošteti lokalni imuni sistem kože, kao i genetski materijal njenih ćelija. Oprez važi i za izlaganje kože UV zracima u solarijumima.
