Papagajska podvala
Jedna od najstresnijih situacija za vlasnike ptica je kad pomisle da im je ljubimac naprasno uginuo, a on odjednom ‘oživi’. Naša tigrica Raša, stara gotovo deset godina, zimus nam je priredila takvo iznenađenje.
Sve je počelo podsećanjem na boljku kojoj je Raša bio sklon u mlađim danima. Zapaljenje voljke (ingluvitis) kod papagaja ima kao posledicu povraćanje koje treba razlikovati od hranjenja partnera ili ptića (najbolje je da veterinar odredi dijagnozu), a ako se ne leči, može izazvati smrt. Dali smo mu uobičajenu terapiju – kap sirćeta u kljun, dok smo ga držali u šaci. Iako ni ranije nije voleo ovaj lek, sada je čvrsto stisnuo kljun i nije hteo drugu kapljicu. Onda se odjednom opustio i iskrivio glavu. Čim je ‘pretnja’ prestala, Raša je ‘oživeo’, malo se zateturao na naslonu stolice i rastresao perje.
Od prividne smrti do ‘oživljavanja’ nije prošlo duže od dvadesetak sekundi. Posle toga se nekoliko nedelja ponašao neuobičajeno – kao da se okuražio, mada i inače voli da je po njegovom… Prvo nam je palo na pamet da je ‘lažirao’ sopstvenu smrt.
Ornitolog Daliborka Stanković iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu veruje da je to moguće: ”Njemu se to nije dopalo, ‘sabrao je dva i dva’ i shvatio da će ga tako ostaviti na miru”. Ona ovo potkrepljuje činjenicom da ptice u prirodi i te kako umeju da glume da su povređene, kako bi, na primer, odvele grabljivca daleko od mladih.
Prof. dr Radmila Resanović sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu smatra da, iako postoji mogućnost da je papagaj ‘folirao’, u konkretnoj situaciji je reč o nečem drugom. ”Pošto je ovde tigrica dobila nešto što joj se nije dopalo, verovatno je to bio tzv. arest – nedostatak dotoka kiseonika na nekoliko sekundi, koji ne ostavlja posledice, ali kod ptica, koje su i inače osetljive na stres, izgleda kao da slabe i zaista se čini da će uginuti”.
Obe sagovornice su saglasne da je do promenjenog ponašanja došlo jer je papagaj bio ljut. Profesorka Resanović ukazuje da ljudi većinom ne znaju koliko su ptice interesantne sa psihološke strane, i u kojoj meri poremećaji njihovog ponašanja (kad viču, agresivne su prema nekom, vole samo jednu osobu, ljubomorne su zbog nekog itd.), zavise upravo od vlasnikovog odnosa prema njima. ”Imajte na umu da je ptica socijalno biće, ona traži mnogo nege, pažnje i ljubavi”, piše na koricama knjige ”Bolesti kaveznih ptica”, čiji je vodeći koautor upravo prof. dr Radmila Resanović.
Dubravka MARIĆ
