Izbeljeni sekutići, a kvarni umnjaci
Istraživanja pokazuju da svega 8,5 odsto odrasle populacije u Srbiji ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok četvrtini populacije nedostaje više od 10 zuba.
Loše stanje zuba beleži se već u dečjem uzrastu. Tako u Južnobačkom okrugu samo 17 procenata dece u 12. godini starosti ima sve zdrave zube. Podaci pokazuju i da je prosečan broj karioznih, ekstrahovanih i plombiranih zuba kod naših dvanaestogodišnjaka ponegde i tri puta veći nego kod dece istog uzrasta u EU. Nismo se baš mogli pohvaliti blistavim i zdravim osmehom ni pre 2005. godine kada su doneti danas važeći zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osigurnja koji su najveći broj stomatoloških usluga izuzeli iz zdravstvenog osiguranja, a danas, kako se čini, posete stomatolozima još više su se proredile.
Kao što je poznato, pre šest godine stomatološka služba u domovima zdravlja prešla je na samofinansiranje.Umesto da plate dobijaju od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, što je nekada bila praksa, sada se sve usluge, sem onih koje je zakon izdvojio kao posebne kategorije, naplaćuju od pacijenata. Ministarstvo zdravlja i Zavod za zdravstveno osiguranje izradili su paket usluga u stomatologiji. Po njemu, one koje treba zaštititi su mlađi od 18 godina, trudnice, hronični bolesnici i stariji od 65 godina. Stomatološke usluge za ovu grupu pacijenata i dalje pokriva zdravstveno osiguranje, kao i urgentna stanja, tumore i frakture.Ukupni broj poseta stomatolozima opao je 2006. u odnosu na prethodnu godinu za čak 44 odsto, a u 2007. godini za još 11 odsto.
Dok je stomatološka zaštita bila obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, zubari su godišnje imali od 3,25 do četiri miliona poseta, a taj broj je posle donošenja zakona pao na ispod dva miliona. Broj poseta stomatologu zbog sanacije karijesa i komplikacija karijesa opao je posle donošenja zakona za čak 64 odsto. Posledica manjeg korišćenja stomatoloških usluga je veći broj krezubih i bezubih, jer kad ih bol konačno natera kod stomatologa, zub načešće jedino može da se izvadi.
Stomatolozi naglašavaju da posledice smanjenja korišćenja stomatoloških usluga mogu da se očekuju i u narednim godinama. Besparica, ali i nedovoljna briga o zubima, glavni su uzroci loših zuba našeg sveta. Pri tom se ne razmišlja da karijes, paradentoza i krezubost nisu samo pitanje estetike, već i uvod u mnoge druge zdravstvene probleme. Posebnu pažnju na zdravlje zuba trebalo bi da poklone mladi, ali upravo oni žele blistav osmeh bez mnogo truda.
- Po ugledu na filmske dive mladi sve češće dolaze sa zahtevom za beljenje zuba – kaže stomatolog Gorana Popović. – To što imaju kvarnih zuba u ustima ne zanima ih jer, kako kažu, ne boli ih. Prilikom pregleda često uočavam loše održavanje zuba, a neredovno pranje takođe je jedan od raloga što zubi nisu beli i zdravi. Objašnjavam im da hemikalije za izbeljivanje nisu dobre za gleđ zuba je ih nagrizaju, ali želja za belim zubima nadjača stručna objašnjenja.
J. Barbuzan
