Kada su spremni za kućne ljubimce

Objavljeno Feb 3, 2011 u kategoriji Kućni ljubimci | 0 komentara

Kućni ljubimci nisu samo dečji ljubimci, tako da svi članovi porodice moraju biti saglasni s tim da novo živo biće uđe u kuću, kao i da znaju kakve promene taj događaj nosi. Potrebno je pre nabavljanja ustanoviti da li svi članovi porodice mogu biti u kontaktu s ljubimcem i da neće biti zdravstveno ugroženi zbog alergijske reakcije na dlaku, perje.

– Deca često u ranom uzrastu traže kućnog ljubimca o kom će se brinuti i voleti ga, iako nisu dovoljno zrela za brigu o njemu. U zavisnosti od vrste i veličine ljubimca, zavise i obaveze i odgovornost deteta, odnosno svih ukućana – kaže Nataša Veselinović specijalni pedagog i psihoterapeut.

Ona je istakla nekoliko pozitivnih i negativnih strana nabavljanja mezimca.

Pozitivne strane

• Deca dobijaju prijatelja sa kojim pričaju kada ga ostali ne razumeju, osećaju se manje usamljeno.
• Razvijaju odgovornost brinući se o ljubimcu. Roditelji moraju da vode računa o zrelosti deteta kada nabavljaju kućnog ljubimca, jer neki od njih zahtevaju mnogo pažnje i brige, koju mlađa deca ne mogu sama da obezbede, već im treba pomoć i asistencija roditelja.
• Pomažu deci da razviju empatiju, saosećanje i ljubav prema drugom biću koje je manje i zavisno od njega.
• Živeći sa kućnim ljubimcem deca mogu lakše prihvatiti činjenice o rađanju, odrastanju, bolesti i smrti kao sastavnom delu života svakog živog bića, ukoliko roditelji omoguće deci, u skladu sa njihovom zrelošću, takav susret sa realnošću življenja.
• Briga o životinji podrazumeva i veću posvećenost higijeni, posebno ukoliko se kućni ljubimac šeta po celom stanu, što pomaže detetu da, brinući se o njemu, lakše prihvati obaveze u čišćenju i sređivanju stana.
• Postaju novi član porodice, koji ima svoje mesto, značaj i unosi sasvim novu dinamiku odnosa u porodici.

Negativne strane

• Kada roditelji nabave kućnog ljubimca pod pritiskom deteta, a nisu upoznati sa obavezama koje briga o njemu zahteva, mogu vrlo brzo biti razočarani obavezama koje su dobili, jer je dete odustalo – zadovoljilo je radoznalost i ljubimac ga više ne zanima.
• Neki kućni ljubimci imaju veoma kratak životni vek. Kada su deca veoma mala – teško da mogu da prihvate bolest i smrt. Starije dete može zaista da se veže za kućnog ljubimca tako da on zauzme važno mesto u njegovom životu, što je s jedne strane dobro, a s druge donosi veliku patnju. Gubitak kućnog ljubimca može biti veoma značajan za dete i roditelji moraju da se odnose prema njemu sa poštovanjem detetovih osećanja, a ne da se rukovode značajem koji je ljubimac imao za njih.
• Deca moraju da nauče da kućni ljubimac nije igračka, već živo biće koje oseća, te da poštuju njegov život i potrebe. Roditelji svakako treba da nauče dete da kućnog ljubimca ne tuče, baca, razvlači, čupa, šminka…

Kućni ljubimci mogu da povrede dete, ili nekog njegovog prijatelja, tako da roditelji treba da nadziru njihovu igru.