Kako sačuvati srce ?
Svetska federacija srca je sačinila kratak vodič s pregledom vodećih uzroka kardiovaskularnih bolesti na koje možete da utičete i da ih kontrolišete adekvatnom terapijom ili usvajanjem zdravih životnih navika.
Na šta možete da utičete
– Visok krvni pritisak ili hipertenzija povećava opterećenje srca i bubrega, a samim tim povećava rizik od srčanog udara, šloga i bubrežnih bolesti. Kod nekih osoba povišeni krvni pritisak izaziva glavobolju, zujanje u ušima, vrtoglavicu, osećaj težine u grudima i kratak dah, mučninu, smetnje u vidu. Međutim, najveći broj pacijenata s hipertenzijom nema nikakve simptome i ne zna da ima povišen krvni pritisak jer ga ne kontroliše. Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mmHg, a povišenim se smatra pritisak čije su vrednosti veće od 140/90 mmHg.
– Visok nivo holesterola u krvi: ako laboratorijske analize pokažu povišene vrednosti holesterola u krvi, to sigurno znači da je dobar deo njega već ugrađen u zidove krvnih sudova, pa postoje veće šanse za razvitak arterioskleroze i srčanih bolesti. Visok nivo triglicerida, još jedne vrste masnoća u krvi, takođe je povezan sa nastankom bolesti srca. Kod žena normalne vrednosti LDL holesterola treba da se kreću od 1,55 do 4,14 mmol/L, kod muškaraca od 1,55 do 4,53, dok vrednost triglicerida kod oba pola ne bi trebalo da bude veća od 1,95 mmol/L.
– Povišen nivo šećera u krvi: poremećaj metabolizma ugljenih hidrata odnosno visok nivo šećera u krvi uvećava rizik od kardiovaskularnih bolesti naročito kod dijabetičara. Neadekvatno kontrolisana šećerna bolest podiže nivo LDL-a i triglicerida, smanjuje nivo HDL-a i povećava krvni pritisak, pojačava začepljenje krvnih sudova i može da dovede do arterioskleroze i infarkta. Kod zdravih osoba nivo glukoze trebalo bi da se kreće od 3,9 do 6,1 mol/L.
– Pušenje: pušači imaju dvostruko veće šanse od nepušača da dobiju neko srčano oboljenje. Duvan je odgovoran za pojavu jedne petine bolesti srca i krvih sudova širom sveta.
– Gojaznost: kod osoba s povećanom telesnom težinom rizik od srčanog udara je dvostruko veći nego kod normalno uhranjenih ljudi. Gojenje u predelu stomaka je najopasnije i umnogome povećava rizik od nastanka bolesti srca. Žene sa obimom struka većim od 80 i muškarci s obimom većim od 94 centimetra moraju da budu posebno oprezni.
– Nedovoljna fizička aktivnost: rizik od obolevanja povećava se za 150 odsto kod ljudi koji se premalo kreću. Nedovoljna fizička aktivnost doprinosi nastanku gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije.
– Nepravilna ishrana: previše soli u ishrani uslovljava povećanje krvnog pritiska, masna hrana dovodi do zapušavanja arterija, mali unos voća i povrća smatra se odgovornim za nastanak oko 20 odsto svih bolesti srca i šloga.
Na šta ne možete da utičete
– Starost: rizik se povećava s godinama, zbog čega su starije osobe izložene većem riziku. Na svakih 10 godina posle 55. godine života rizik se udvostručuje.
– Genetika: ako je makar jedan roditelj ili rođak imao koronarnu bolest pre 55. godine, šanse da muškarac oboli su mnogo veće. Rizik kod žena uvećava se ukoliko je neko od srodnika dobio srčano oboljenje pre 65. godine.
– Pol: muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena pre menopauze. Posle menopauze, rizik se izjednačava. Opasnost od šloga ista je kod žena i muškaraca.
