Mitovi o metabolizmu
Uvraženo je mišljenje da ljudi s prekomernom težinom imaju usporen metabolizam, što bi značilo da troše energiju sporije, dok je kod mršavih metabolizam ubrzan, pa i energiju troše brže. Međutim, istraživanja su pokazala da je gornja tvrdnja ipak samo mit.
Pojam ‘bazalni metabolizam’ se odnosi na energiju (kalorije) koja je našem telu dnevno potrebna samo za osnovne procese, kao što su to na primer rad srca i disanje. Često se naziva i osnovna metabolička mera. Naučnici su precizno izmerili količinu kalorija koja se potroši za sedenje odnosno ležanje, kako kod ljudi s prekomernom, tako i kod onih s normalnom telesnom težinom. To su uradili tako što su merili količinu udahnutog kiseonika i izdahnutog ugljen-dioksida.
Rezultati pomenute studije su pokazali da predebeli ljudi potroše više energije za funkcionisanje tela. A uzrok za to leži upravo u njihovoj debljini, jer im je telo veće, s većim mišićima i unutrašnjim organima. A ako se razlike u veličini tela ne uzmu u obzir, studija je pokazala da je bazalni metabolizam sličan kod vitkih i kod prekomerno debelih ljudi.
Na bazalni metabolizam može da utiče telesna građa: za pravilan rad mišića je potrebno više energije nego za masno tkivo. Starenjem postajemo podložni gomilanju masti i gubitku mišića. To objašnjava zašto se s godinama bazalni metabolizam smanjuje. Slično tome, dva čoveka iste starosti i težine mogu da imaju različit bazalni metabolizam – ako je jedan u boljoj kondiciji (znači da ima više mišića) od drugog. Energija nam naravno treba i za kretanje tokom dana. Bazalni metabolizam i energija koja name je potrebna za fizičku aktivnost predstavljaju našu ukupunu potrošnju energije odnosno potrebu za istom. A ukupna potreba za energijom u velikoj meri zavisi od toga koliko smo aktivni.
Ali ja tako malo jedem!
Predebeli ljudi često veruju da pojedu veoma malo, a da se ipak goje: odatle i potiče teorija o ‘usporenom metabolizmu’. Ali istraživanje je pokazalo da ljudi običnu pojedu više nego što su toga svesni.
Kad ljude zamolite da zabeleže sve što pojedu tokom dana, obično prikažu da jedu mnogo manje nego što to stvarno čine. To rade možda zato što žele da ostave bolji utisak na istraživače, ili neke sitnice jednostavno zaborave. A neki na dan beleženja čak biraju namirnice s manjom kalorijskom vrednošću od onih koje obično koriste. Osnovno pravilo jeste da dobijamo na težini ukoliko unesemo više kalorija nego što je to našem telu potrebno. Možda je teško da se ta činjenica prihvati, ali za uspešno mršavljenje je presudna svest o potrebi za promenom.
Ali dobra vest je ta što ljudi ne samo da uspevaju da smršaju nego postignutu težinu mogu i dugo da održe.
Izvor:Beauty-mania
