Greške u ishrani papagaja
Manje iskusni odgajivaci papagajima daju samo gotove, izbalansirane smese, sipinu kost i jos ponesto od poslastica koje se mogu naci u specijalizovanim prodavnicama. Ovakve ptice pre ili kasnije pocinju da pate od nedostataka u ishrani. Ovo moze da bude uzrok promene ponasanja, ali i uginuca papagaja. Kako se to moze izbeci?
Semenskim smesama, ma koliko bile kvalitetne i raznovrsne, ptice se u najvecoj meri snabdevaju ugljenim hidratima, a manje ostalim sastojcima. To znaci da se u pojedinim fazama razvoja moraju nadoknaditi iz drugih izvora. U periodu rasta i razvoja proteini se najbolje nadoknadjuju hranom zivotinjskog porekla. Narocito crvicima brasnarima, gusenicama i glistama. Pri tome treba biti obazriv, jer se ovom hranom mogu preneti i razne bolesti. Najsigurnije je ako crvice sami pripremimo.
Dobro je da se papagajima povremeno, a moze i stalno, semenke daju razvrstane u vise posuda. Ptice ce instinktivno odabirati hraniva koja su im u tom trenutku najpotrebnija. Semenke treba sipati u plitke posude. Desava se da ljuske u dubokim posudama prekriju hranu i papagaji ostanu gladni.
Naklijalo semenje je bogat izvor vitamina, ali samo ako se pravilno pripremi. U protivnom, bice vise stete nego koristi od ovakve hrane. Daje se sitnije semenje, najbolje mesavina prosa i svetlog semena, u istoj razmeri. Prvo ih treba ostaviti u mlakoj vodi 24-48 casova, odliti, a zatimo poklopljeno drzati na toplom mestu. Davati pticama cim pukne opna. Ostale vrste semenja, a narocito bar, ne treba naklijavati, jer se time ne postizu dobri efekti u ishrani.
U sezoni treba obilato koristiti zelenis, najznacajniji izvor vitamina. Narocito zelenu papriku, cveklu, mrkvu, grancice s pupoljcima, maslacak i drugo. Zbog preosetljivosti na pesticide, sve prethodno treba oprati i prosusiti.
Papagaji rado jedu hranu bogatu biljnim masnocama, kao sto su seme konoplje, orasi, lesnici, kikiriki i drugo. Ove namirnice mogu da se daju samo u ogranicenim kolicinama, kao poslastice. U vecim kolicinama imaju stetno dejstvo.
Mnogi imaju obicaj da svom ljubimcu daju po koji zalogaj sa stola. Ta igra moze da bude veoma simpaticna, ali i opasna. Treba znati da je nesto od onoga sto mi volimo otrovno za papagaje – cokolada, kafa, sladoled i drugo.
Opasnost moze da se krije i u namirnicama namenjenim papagajima, ako nisu u ispravnom stanju. Najvecu paznju treba obratiti na takozvanu meku hranu, koja se priprema kao dodatno proteinsko hranivo od lako kvarljivih sastojaka. Moze da stoji samo nekoliko sati u volijeri, a obavezno se priprema sveza.
Vazno je da odgajivac dobro poznaje poreklo vrste koju gaji i nacin ishrane u prirodi. To moze da bude najbolji putokaz pri izboru dodatnih hraniva. Neki papagaji zive u niskom rastinju, pri tlu, pa je prirodno da im najvise odgovara tip hrane koja na takvim mestima moze da se nadje. Drugi naseljavaju krosnje drveca, hraneci se pupoljcima, paucima, lisnim vasima i slicnim. Nedostaci u ishrani tesko se otkrivaju u pravo vreme, pa ih treba spreciti.
